Da li pisanje SMS poruka negativno utiče na gramatiku?
Pogledajte infografik koji sam prevela sa engleskog na srpski:
“Da li pisanje SMS poruka negativno utiče na gramatiku?”
Da biste bolje videli sadržaj ovog infografika, kliknite na njega kako bi se uvećao.
O uticaju interneta na jezik govorio je i Dejvid Kristal, ugledni britanski lingvista i akademik (kod nas poznat kao autor Kembričke enciklopedije jezika) u knjizi Txtng: The Gr8 Db8 ili Teksting: velika debata.
Ovde poslušajte na koji način Dejvid Kristal posmatra ovaj problem.
O kvalitetu mojih prevoda svedoči mnoštvo naučnih radova koje sam prevela na engleski, a koji su zahvaljujući tome objavljivani u inostranim časopisima.
Možete me naći na FB stranici.
Kako koristiti rečnik?
Koje informacije možete pronaći u rečniku?
1) Pravilno pisanje reči (i njenih varijacija, ako ih ima) i podela reči na slogove
2) Fonetski izgovor
3) Vrsta reči
4) Oblici reči dobijeni dodavanjem različitih nastavaka na osnovu (npr. knife-knives)
5) Podela reči prema upotrebi (npr. istorizmi, arhaizmi, kolokvijalizmi, sleng)
6) Etimologija, odnosno poreklo reči, njen koren i osnovna značenja
7) Definicija kojom se ukratko opisuje sam pojam
8) Sinonimi i antonimi
Koji rečnik koristiti?
U ovom tekstu ćete se susresti sa osnovnom podelom na:
1) jednojezične (npr. englesko-engleski) i
2) dvojezične (npr. englesko-srpski ili srpsko-engleski) rečnike.
1) Kada je reč o jednojezičnim rečnicima, treba istaći da se pod oznakom Learner’s Dictionaries (rečnici usvajanja stranog jezika) podrazumevaju rečnici namenjeni korisnicima koji engleski jezik uče kao strani, a koji su izrađeni za različite nivoe znanja. Početnicima u učenju preporučujem rečnike sa oznakom Elementary Learner’s Dictionary.
Prednosti ovakvih rečnika: imaju jasne, lako razumljive definicije, kao i brojne primere u rečenicama (prilagođene nameni korisnika).
Jednojezični rečnici su prvenstveno namenjeni naprednim korisnicima, koji engleski jezik koriste u profesionalne i akademske svrhe.
Ne treba zaboraviti da se svake godine stotine novih reči dodaje u jednojezične rečnike.
2) Dvojezične rečnike je moguće koristiti od prve godine učenja stranog jezika. Za kvalitetan dvojezični rečnik je neophodno jasno definisati njegovu ciljnu grupu (npr. tehnički, medicinski, pravni) i usmeravati se ka njoj do najsitnijih detalja; tako se samo u njima može naći odgovor na pitanje kako se na engleskom kaže određena srpska reč i obrnuto.
Neke od manjkavosti ovih rečnika se sastoje u sledećem:
– Obeshrabruju korisnike da razmišljaju na stranom jeziku;
– Potkrepljuju uverenje da je moguće apslolutno poklapanje između dva jezika;
– U određenim slučajevima, ne obezbeđuju odgovarajući ekvivalent na drugom jeziku, jer on ne postoji;
– Nude prevod reči izolovano od konteksta u kome se pojavljuju.
Ukoliko se učenje jezika sastoji samo od prevođenja, time se zapravo usporava proces učenja, jer se učenici usredsređuju na značenje reči umesto na njihovu upotrebu.
Korišćenje oba tipa rečnika može biti korisno u zavisnosti od toga koje informacije su vam potrebne u određenom slučaju.
Ipak, korisnici često gaje potpuno nekritički odnos prema dvojezičnim rečnicima, dajući im gotovo neograničeno poverenje i zaboravljajući da nijedan rečnik ne sadrži sve reči engleskog jezika.
Papirni versus elektronski rečnici
Većina savremenih elektronskih rečnika predstavlja digitalizovane prepise štampanih izdanja. Dok se u štampanim jednojezičnim rečnicima retko kada može naći više od 300 000 reči, procenjuje se da ih u elektronskoj verziji može biti više od million.
Elektronski rečnici imaju bolje i efikasnije mehanizme koji omogućavaju skraćeno vreme pretraživanja, a nude i izgovor reči čija se baza redovno ažurira.
Treba li koristiti rečnik dok čitate knjige na engleskom?
Osnovno pravilo koga se treba pridržavati u vezi sa čitanjem knjiga na engleskom glasi: nemojte svaku nepoznatu reč tražiti u rečniku, već čitajte kako biste shvatili osnovnu piščevu ideju! Ako neprekidno čitate, potom pravite pauzu, tražite reč u rečniku, prevodite je, pa opet sve iznova, čitanje će postati nešto od čega strahujete.
Pravljenje pauze na sredini rečenice remeti koncentraciju, tako da pre otvaranja rečnika pokušajte da otkrijete kontekst u kome se reč koristi.
Svesna sam težine ovoga o čemu govorim; bila sam u ovakvoj situaciji na početku svojih studija, čitajući desetine lektira neophodnih za spremanje samo jednog ispita iz Engleske književnosti.
Ovo odista pomaže, jer dok usvajate nove rečenične strukture i proširujete vokabular, moći ćete da pročitate čitave odlomke, pa čak i poglavlja na engleskom bez korišćenja rečnika.
O kvalitetu mojih prevoda svedoči mnoštvo naučnih radova koje sam prevela na engleski, a koji su zahvaljujući tome objavljivani u inostranim časopisima.
Možete me naći na Fb stranici.
Poverljivost vaših dokumenata ili šta sa tim ima Google Translate
Odlomak iz Guglovih Uslova korišćenja:
“Slanjem, postavljanjem i prikazivanjem sadržaja vi dajete kompaniji Gugl licencu koja je doživotna, neopoziva, dostupna svuda, za koju se ne plaćaju autorski honorari i koja nije ograničena. Na osnovu ove licence kompanija Gugl može da umnožava, prilagođava, menja, prevodi, objavljuje, javno koristi i prikazuje i raspoređuje bilo koji sadržaj koji vi pošaljete, postavite ili prikažete na uslugama ili preko njih…Primate k znanju da Gugl, u toku preduzimanja tehničkih mera neophodnih za obezbeđivanje usluga svojim korisnicima može da (a) prenosi ili raspoređuje vaš sadržaj na razne javne mreže i putem različitih medija i (b) vrši promene vašeg sadržaja koje su neophodne da bi se taj sadržaj prilagodio i bio u skladu sa tehničkim zahtevima mreža za povezivanje, uređaja, usluga ili medija.”
To znači da postavljanjem određenog sadržaja na bilo koji od Guglovih servisa, uključujući Gmail, Google Docs ili Gugl prevodilac (Google Translate), dozvoljavate Guglu neograničenu upotrebu vaših dokumenata, ugrožavajući na taj način privatnost. Gugl već sada na opsežan način koristi analizu reči za pretraživanje na Internetu kako bi prikazivao reklame koje odgovaraju sadržaju Gmail poruka. Koliko god to zvučalo orvelovski, Gugl prevodilac predstavlja jednu od najvećih pretnji po privatnost korisnika.
Trebalo bi imati u vidu da kompanija Gugl sav sadržaj koji se postavlja na Gugl prevodilac upotrebljava kako bi se obezbedilo poklapanje unetih termina za naknadno prevođenje. Oslanjajući se na Gugl prevodilac, dajete mu pristup i izvornom i prevedenom tekstu. Gugl potom sačinjava kopiju ovih poklapanja kada god neko pokuša da prevede čak i približno slične jezičke jedinice.
Ukoliko smatrate da je nekvalitetan prevod jedina mana Gugl prevodioca (a odista je pun manjkavosti; nekoliko klijenata me je angažovalo nakon što su sami pokušali da prevedu tekst koristeći ovaj servis, pa su shvativši da je kvalitet takve usluge skroman, odlučili da angažuju profesionalca), razmislite još jednom i postavite sebi sledeća pitanja:
1) Da li ste sa prevodiocem potpisali Ugovor o poverljivosti podataka? Ukoliko jeste, to znači da je prevodiocu zabranjeno da vaše podatke i informacije deli sa bilo kojom trećom stranom (a u treću strana spada i Gugl).
2) U slučaju da niste potpisali ovakav ugovor, da li bi vam smetala činjenica da su vaši podaci dostupni na Internetu? Čak i naizgled bezopasna informacija može u očima određenog klijenta biti strogo poverljiva.
Da li upotreba Gugl prevodioca odražava poštovanje i poverljivost dokumenata koje zaslužujete kao naručilac prevoda? Apsolutno ne.
O kvalitetu mojih prevoda svedoči mnoštvo naučnih radova koje sam prevela na engleski, a koji su zahvaljujući tome objavljivani u inostranim časopisima.
Možete me naći na Fb stranici.
Opšte prihvaćeni mitovi o prevođenju
1) Prevođenje nije ozbiljan posao, već uzgredna delatnost
Ovo je jedan od najčešćih mitova o prevodilačkoj profesiji. Istina je da postoje osobe kojima je prevođenje „uzgredna delatnost“, ali treba imati u vidu da „voleti“ ili „perfektno znati“ engleski nije dovoljno da bi se neko bavio ovom časnom profesijom, ukoliko ne raspolaže i odgovarajućim stručnim znanjem. Nažalost, u Srbiji, a i u okolnim zemljama, retko se može pronaći manje plaćeno i manje cenjeno zanimanje od prevodilačkog, jer „svi znaju engleski“ i „dovoljno je samo uzeti rečnik i prevoditi“.
engleskiprevodilac 